Колико је Бора Станковић остарео за сто година

„ЖИВО ЖАРЈЕ СРЕД ХЛАДНА ПЕПЕЛА“

Три броја „Књижевног додатка“ посвећена су Борисаву Станковићу - условном ставу књижевника данашњице, мишљењима критичара и ставовима самог Станковића, а пратиће четири књиге изабране прозе. Питање из анкете у првом броју „Књижевног додатка“ односи се на читаност и читљивост дела Борисава Боре Станковића, на степен његовог присуства у свести књижевника, а почетна намера је и скромнија, да само подсетимо ствараоце књижевних дела и читаоце на остварења која су одмах по настанку хваљена, онда грубо оспоравана заједно са аутором, а потом опет позлаћивана. У анкету је укључено педесетак стваралаца (међу њима нису били само књижевни). На сарадњу је пристало више од половине, а заправо се одазвало знатно више, узмемо ли у обзир и оне који су љубазно објаснили разлоге за неучестовање у анкети, чиме су и дали своје одговоре. Поштујући њихову жељу да их не помињемо, ипак не можемо да занемаримо и њихове ставове, будући да су веома занимљиви и да су различити у многоме од објављених. Корисни су. Карактеришу их углавном речи: „...не сматрам себе било каквим познаваоцем рада и дјела Боре Станковића, па се самим тиме и не усуђујем да било шта пишем о томе...“; „...Слабо се, осим као читалац-полупрофесионалац, разумем у стваралаштво Боре Станковића...“; „...Бора Станковић припада другачијем свету и цивилизацији...“; „ту врсту литературе нисам волела ни у школи, увек ми је то било досадно, иако сам свесна да спада у обавезно образовање сваког човека. Сад читам само савремену литературу, литературу града, и то је мој избор, јер продукција је ионако превелика, за нешто човек мора да се определи. Нећу себе да смарам са Бором Станковићем, јер ми је од њега, за успомену, остао само један лијандер од кога сам пелцер мазнула једном приликом у Бориној кући.“ Иако је последњих десетак година проживео као одбачен и оспорен од стране критике, неких колега писаца и јавног мњења, из аутобиографских бележака, разговора и сведочанстава наслућујемо да је Станковић је у великој мери био свестан значаја сопственог писања, али и недостатака, што је нарочито важно за сваког писца. Као узрок стваралачке кризе означио је рат и опште ратне последице, избегавајући да опширније пише и говори о томе шта је рат све покренуо у његовом случају. Од 1915. године и животне и стваралачке околности су се промениле и Станковић се трансформише, измешта се из локалног миљеа и шири своју тематику, али не мења значајно визуру у поступку. И даље је то исти смисао за кључни детаљ, иста удаљеност од општих места и тривијалности, и даље је то отмени укус, сада са примесама ироније и дискретног хумора, чега раније није било. „Живо жарје сред хладна пепела“ – можемо ли овим стихом младог Станковића вредносно одредити његову прозу? Да ли је његов укупни опус „живо жарје“ или у његовом опусу имамо „живо жарје“ и делове који се гасе?

 

Зоран С. Николић

Анкета

Саша Стојановић, Лесковац

СВЕ ЈЕ ИСТО, САМО БОРЕ НЕМА

Парадоксално, али истинито: дело Боре Станковића све је млађе и млађе, Коштана и Нечиста крв све актуелније, велико Врање постаје7 Књижевни додатак све мање и мање, опасно се приближавајући броју житеља из Бориних дана! Међутим, није ова апсурдна...

Ранко Рисојевић, Бањалука

САВРЕМЕНИК

У анкетама и интервјуима, својим одговорима писци углавном преобликују питања. Тако и ја, постављено питање о савремености Боре Станковића посматрам као класично, од времена Јана Кота и његовог дјела Шекспир наш савременик, да ли је и колико је,...

Небојша Озимић, Ниш

МИ СМО, НА ЖАЛОСТ, ИСТИ

Сви ми којима се друштвена и свака друга свест формирала кроз матрицу нашег лепог и мучног југа кроз дела Сремца и Станковића, вероватно смо прихватили склоност ка дерту и непрестаном присећању на ''оно наше што беше''. Толико су живи ликови из...

Борис Лазић, Ница (Француска)

ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

У Ницу, у својеврсни, добровољни егзил, понео сам, из кућне библиотеке, само најнужније. Кад сам примио позив да се одазовем овој анкети, поглед ми је одмах пао на Сабрана дела Боре Станковића у издању београдске Просвете из 1974, насукана о зид...

Мирко Демић, Крагујевац

УЗОР И ПРЕТЕЧА

Још за Борина живота, када се његова стваралачка луча полако гасила од тешка живота и најезде силесије родољубаца и завидника, јављала се једна генерација писаца која је у њему видела књижевног узора и претечу. Реч је, наравно, о генерацији којој...

Душка Врховац, Београд

НЕЈЕ ОСТАРЕЈА НИ Д'Н

Овако шеретски наслов, помало предновогодишње наштимован, може да повуче на оно може да буде, али не мора да значи. Код мене, међутим, сам помен имена Боре Станковића буди оне најдубље поре сећања на језик и време који, и када су већ под патином...

Ненад Марић, Врање

МИ СМО ЊЕГОВ ПАТЕНТ

У једној рецензији за моје стваралаштво упоредили су ме са Бором Станковићем. Било је мало претерано, али, признајем, ласкало ми је. Какав лик и дело! Незаборавно и незаобилазно! Опет, у једној преписци са писцем из Ниша, дошли смо до Боре....

Жељко Поробија, Марушевац (Хрватска)

СТАНКОВИЋ СЕ НЕ МОЖЕ ИЗБАЦИТИ

Моје прве асоцијације на Станковића врло су особне и приватне. Мамино је подузеће (Београдска конфекција БЕКО) сваке године давало казалишне карте за Коштану и Нечисту крв. И обавезно смо ишли, то је била мамина улога у мом књижевном образовању....

Игор Маројевић, Београд

ОСТАРЕО ЈОШ НА ПОЧЕТКУ

На питање ове анкете, мојој незнатности намеће се амбивалентан одговор. С једне стране, реч је о аутору који је у делима попут Нечисте крви односно Божјих људи антиципирао значај психоаналитичког, односно бабељевско писмо о комуни друштвено...

Веселин Гатало, Мостар

ОД ТРАГА ВРЕМЕНА ДО ТРАГА У ВРЕМЕНУ

Процес старења великана обрнуто је пропорционалан величини и снази онога што је оставио иза себе. Тако можемо рећи да је Бора Станковић млађи него икад, било да се говори о језику, о квалитету писања или о Станковићевим писанијима – бесмртним...

Љиљана Пешикан -Љуштановић, Нови Сад

ДАНАС ВИШЕ ПРУЖА

Најкраћи, а верујем и најтачнији одговор био би – нимало. Напротив, детаљно истраживан, много вољен, али и порицан, он ми се данас чини подстицајним и отвореним за нова читања, било у кључу студија културе, било у кључу постколонијалне критике...

Ранко Павловић, Бањалука

МЛАЂИ ОД СЕБЕ

Изузму ли се Коштана и Мргуда, међу којима је више разлике него сличности, не знам шта друго у тематско-мотивском погледу снажније повезује Борисава Станковића и Петра Кочића, али код год помислим на једног од ових класика српске књижевности који...

Зоран Димић, Врање

СУДАР

Иако се нама можда чини да је другачије, сто година није много. Са становишта појединачног људског живота вероватно то јесте тако, али са становишта развоја књижевности једног народа, регије, континента, или боље, размеђа континената, то је тек...

Угљеша Шајтинац, Зрењанин

СВЕВРЕМЕН

Бору Станковића имамо да упамтимо по невероватној преданости грађењу карактера јунакиња његове прозе. По томе, он није само модеран за своје време, већ је свевремен. Моћ понирања у тајне душе и порекло људског разочарења одраз су његовог...