СУДАР

Зоран Димић, Врање

Иако се нама можда чини да је другачије, сто година није много. Са становишта појединачног људског живота вероватно то јесте тако, али са становишта развоја књижевности једног народа, регије, континента, или боље, размеђа континената, то је тек једна степеница у развоју. Са друге стране, Бора Станковић је, мислим да то никада није било спорно, у размерама наше књижевности - огромна фигура. Као један од твораца нашег модерног романа, он ће увек имати изузетно место у свим будућим прегледима и историјама српске књижевности. Његова дела су и даље у репертоарима позоришта, пишу се научни и есејистички радови инспирисани његовом уметношћу, његов књижевни опус се изучава у школама, на факултетима. Премда баш нисам компетентан да о томе судим, мени се чини да Борино дело јесте данас присутно међу нама. Међутим, истовремено ми се чини да то не важи за нешто што бих назвао Бориним светом. Притом овде не мислим носталгично на то да је нестао свет његових јунака, испуњен песмом, музиком и дертом, већ да ми заправо духовно8 Врањске више не делимо вредности које су Борино књижевно дело учиниле ванвременским. Мој кључни утисак када говоримо о Бори Станковићу је да је његов фасцинантан књижевни опус једно од највеличанственијих уметничких сведочанстава о огромном и разорном судару две велике културе и цивилизације који се десио на простору на коме је Бора рођен и на коме је живео, а на коме обитавамо и ми данас. Наравно, овде је реч о судару наше српско-словенске културе са отоманском, о судару хришћанства и ислама, о судару две различите моралне обичајности и два различита емотивна света. Све појединачне судбине Бориних јунака, све њихове личне и заједничке драме, на овај или онај начин генеришу се управо из тог вулканског судара две различите културе, међусобно тако различите и удаљене. Међутим, колико год то искуство, на плану историјских догађаја и појединачних људских судбина, било болно и тешко, управо нам Бора Станковић показује да велика књижевна дела, велики уметнички концепти, често настају управо тамо где за њих, на први поглед, постоји најмање могућности – на рубовима одвајања различитих култура, на месту сусрета различитих народа, нација, конфесија, регија и континената. Бора нам је у том смислу дао шансу, могућност, да место и духовни простор на коме живимо мислимо на један космополитски начин. Међутим, ни ужи српски интелектуални простор, ни шире регионалне и светске околности, не стварају нам данас атмосферу у којој Борино дело можемо „читати“ на такав начин. У том смислу Борин свет више не постоји или је он страшно затамњен.

 

Анкета

Мирко Демић, Крагујевац

УЗОР И ПРЕТЕЧА

Још за Борина живота, када се његова стваралачка луча полако гасила од тешка живота и најезде силесије родољубаца и завидника, јављала се једна генерација писаца која је у њему видела књижевног узора и претечу. Реч је, наравно, о генерацији којој...

Душка Врховац, Београд

НЕЈЕ ОСТАРЕЈА НИ Д'Н

Овако шеретски наслов, помало предновогодишње наштимован, може да повуче на оно може да буде, али не мора да значи. Код мене, међутим, сам помен имена Боре Станковића буди оне најдубље поре сећања на језик и време који, и када су већ под патином...

Љиљана Пешикан -Љуштановић, Нови Сад

ДАНАС ВИШЕ ПРУЖА

Најкраћи, а верујем и најтачнији одговор био би – нимало. Напротив, детаљно истраживан, много вољен, али и порицан, он ми се данас чини подстицајним и отвореним за нова читања, било у кључу студија културе, било у кључу постколонијалне критике...

Угљеша Шајтинац, Зрењанин

СВЕВРЕМЕН

Бору Станковића имамо да упамтимо по невероватној преданости грађењу карактера јунакиња његове прозе. По томе, он није само модеран за своје време, већ је свевремен. Моћ понирања у тајне душе и порекло људског разочарења одраз су његовог...

Веселин Гатало, Мостар

ОД ТРАГА ВРЕМЕНА ДО ТРАГА У ВРЕМЕНУ

Процес старења великана обрнуто је пропорционалан величини и снази онога што је оставио иза себе. Тако можемо рећи да је Бора Станковић млађи него икад, било да се говори о језику, о квалитету писања или о Станковићевим писанијима – бесмртним...

Саша Стојановић, Лесковац

СВЕ ЈЕ ИСТО, САМО БОРЕ НЕМА

Парадоксално, али истинито: дело Боре Станковића све је млађе и млађе, Коштана и Нечиста крв све актуелније, велико Врање постаје7 Књижевни додатак све мање и мање, опасно се приближавајући броју житеља из Бориних дана! Међутим, није ова апсурдна...

Борис Лазић, Ница (Француска)

ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

У Ницу, у својеврсни, добровољни егзил, понео сам, из кућне библиотеке, само најнужније. Кад сам примио позив да се одазовем овој анкети, поглед ми је одмах пао на Сабрана дела Боре Станковића у издању београдске Просвете из 1974, насукана о зид...

Жељко Поробија, Марушевац (Хрватска)

СТАНКОВИЋ СЕ НЕ МОЖЕ ИЗБАЦИТИ

Моје прве асоцијације на Станковића врло су особне и приватне. Мамино је подузеће (Београдска конфекција БЕКО) сваке године давало казалишне карте за Коштану и Нечисту крв. И обавезно смо ишли, то је била мамина улога у мом књижевном образовању....

Ненад Марић, Врање

МИ СМО ЊЕГОВ ПАТЕНТ

У једној рецензији за моје стваралаштво упоредили су ме са Бором Станковићем. Било је мало претерано, али, признајем, ласкало ми је. Какав лик и дело! Незаборавно и незаобилазно! Опет, у једној преписци са писцем из Ниша, дошли смо до Боре....

Ранко Рисојевић, Бањалука

САВРЕМЕНИК

У анкетама и интервјуима, својим одговорима писци углавном преобликују питања. Тако и ја, постављено питање о савремености Боре Станковића посматрам као класично, од времена Јана Кота и његовог дјела Шекспир наш савременик, да ли је и колико је,...

Небојша Озимић, Ниш

МИ СМО, НА ЖАЛОСТ, ИСТИ

Сви ми којима се друштвена и свака друга свест формирала кроз матрицу нашег лепог и мучног југа кроз дела Сремца и Станковића, вероватно смо прихватили склоност ка дерту и непрестаном присећању на ''оно наше што беше''. Толико су живи ликови из...

Ранко Павловић, Бањалука

МЛАЂИ ОД СЕБЕ

Изузму ли се Коштана и Мргуда, међу којима је више разлике него сличности, не знам шта друго у тематско-мотивском погледу снажније повезује Борисава Станковића и Петра Кочића, али код год помислим на једног од ових класика српске књижевности који...

Игор Маројевић, Београд

ОСТАРЕО ЈОШ НА ПОЧЕТКУ

На питање ове анкете, мојој незнатности намеће се амбивалентан одговор. С једне стране, реч је о аутору који је у делима попут Нечисте крви односно Божјих људи антиципирао значај психоаналитичког, односно бабељевско писмо о комуни друштвено...