СВЕ ЈЕ ИСТО, САМО БОРЕ НЕМА

Саша Стојановић, Лесковац

Парадоксално, али истинито: дело Боре Станковића све је млађе и млађе, Коштана и Нечиста крв све актуелније, велико Врање постаје7 Књижевни додатак све мање и мање, опасно се приближавајући броју житеља из Бориних дана! Међутим, није ова апсурдна регресија једино што „подмлађује“ лик и дело Боре Станковића. У „еликсире принудне младости“ спада и чињеница да су све млађи и сви они „скерлићи“ који неће препознати генијалност великог књижевника – писци стварају, остали придикују, а поетска правда чини да више људи памти Бору него Јована – ту је и стално присутно вечито постојање мрсомуда који у дијалекту виде правописно сиромаштво и језичка ограничења а не богатство маште и царство различитости (неизлечивим пацијентима треба изнова и поново постављати вечиту дилему за граматичке чистунце: како на чистом књижевном рећи „дај пет јабуке на пет детета“, а да то не буде рогобатно и ушипарајуће?), као и на врхунце естетског медиокритетства навучен корпус свиленгаћа који ће Бори Станковићу, осим на таленту, завидети и на физичкој лепоти, духу, шарму, јужњачком безобразлуку што на фронцле пара и по шавовима рашнирава покондирену умишљеност. Сујета је – рече неко паметнији – омиљен Ђаволов грех. Од ње неће бити имуни ни нови „домановићи“ – аферим за Вођу и Дангу, али би био ред да се бар не личи толико на јунаке из својих сатира – који ће из житког блата политичке моћи гађати плотуном у све што је изнад њихових критеријума подрумске „изузетности“. Да подсетим, Домановић је цела четири месеца ускраћивао Бори Станковићу паре за повратак из Париза, страдијски се скривајући иза тромости увек лењог бирократског апарата, доказујући да је нерад сврха постојања сваке завидљиве чиновничке уштве. Међутим, оно што дело Боре Станковића чини „најмлађим“ јесте, пре свега, актуелни политички тренутак у коме егзистира српска литература; као што је живот немогуће одвојити од политике, такође је сулудо одвајати га од уметности, колико год га потоња весело потказивала. Наиме, чињеница да Србија, и после сто година, живи у „пузећој диктатури“ маскираној у бајаги парламентаризам, опомиње више него гласови подигнути у врисак! Деспот који не излази из улоге краља Ибија, пригушене слободе медија одавно прикључених на сламчице за инфузију, државни апарат који је у већим и смрдљивијим пеленама него што их је имао пре једног века, театар политичког апсурда коме је апсурдизација разума циљ сам по себи! Па ипак, све би се лакше поднело да имамо и мало среће, па да нам се „потрефи“ таленат неког новог Б. Станковића. Све је исто, само Боре нема!

 

Анкета

Ненад Марић, Врање

МИ СМО ЊЕГОВ ПАТЕНТ

У једној рецензији за моје стваралаштво упоредили су ме са Бором Станковићем. Било је мало претерано, али, признајем, ласкало ми је. Какав лик и дело! Незаборавно и незаобилазно! Опет, у једној преписци са писцем из Ниша, дошли смо до Боре....

Жељко Поробија, Марушевац (Хрватска)

СТАНКОВИЋ СЕ НЕ МОЖЕ ИЗБАЦИТИ

Моје прве асоцијације на Станковића врло су особне и приватне. Мамино је подузеће (Београдска конфекција БЕКО) сваке године давало казалишне карте за Коштану и Нечисту крв. И обавезно смо ишли, то је била мамина улога у мом књижевном образовању....

Душка Врховац, Београд

НЕЈЕ ОСТАРЕЈА НИ Д'Н

Овако шеретски наслов, помало предновогодишње наштимован, може да повуче на оно може да буде, али не мора да значи. Код мене, међутим, сам помен имена Боре Станковића буди оне најдубље поре сећања на језик и време који, и када су већ под патином...

Љиљана Пешикан -Љуштановић, Нови Сад

ДАНАС ВИШЕ ПРУЖА

Најкраћи, а верујем и најтачнији одговор био би – нимало. Напротив, детаљно истраживан, много вољен, али и порицан, он ми се данас чини подстицајним и отвореним за нова читања, било у кључу студија културе, било у кључу постколонијалне критике...

Игор Маројевић, Београд

ОСТАРЕО ЈОШ НА ПОЧЕТКУ

На питање ове анкете, мојој незнатности намеће се амбивалентан одговор. С једне стране, реч је о аутору који је у делима попут Нечисте крви односно Божјих људи антиципирао значај психоаналитичког, односно бабељевско писмо о комуни друштвено...

Веселин Гатало, Мостар

ОД ТРАГА ВРЕМЕНА ДО ТРАГА У ВРЕМЕНУ

Процес старења великана обрнуто је пропорционалан величини и снази онога што је оставио иза себе. Тако можемо рећи да је Бора Станковић млађи него икад, било да се говори о језику, о квалитету писања или о Станковићевим писанијима – бесмртним...

Ранко Рисојевић, Бањалука

САВРЕМЕНИК

У анкетама и интервјуима, својим одговорима писци углавном преобликују питања. Тако и ја, постављено питање о савремености Боре Станковића посматрам као класично, од времена Јана Кота и његовог дјела Шекспир наш савременик, да ли је и колико је,...

Ранко Павловић, Бањалука

МЛАЂИ ОД СЕБЕ

Изузму ли се Коштана и Мргуда, међу којима је више разлике него сличности, не знам шта друго у тематско-мотивском погледу снажније повезује Борисава Станковића и Петра Кочића, али код год помислим на једног од ових класика српске књижевности који...

Небојша Озимић, Ниш

МИ СМО, НА ЖАЛОСТ, ИСТИ

Сви ми којима се друштвена и свака друга свест формирала кроз матрицу нашег лепог и мучног југа кроз дела Сремца и Станковића, вероватно смо прихватили склоност ка дерту и непрестаном присећању на ''оно наше што беше''. Толико су живи ликови из...

Зоран Димић, Врање

СУДАР

Иако се нама можда чини да је другачије, сто година није много. Са становишта појединачног људског живота вероватно то јесте тако, али са становишта развоја књижевности једног народа, регије, континента, или боље, размеђа континената, то је тек...

Угљеша Шајтинац, Зрењанин

СВЕВРЕМЕН

Бору Станковића имамо да упамтимо по невероватној преданости грађењу карактера јунакиња његове прозе. По томе, он није само модеран за своје време, већ је свевремен. Моћ понирања у тајне душе и порекло људског разочарења одраз су његовог...

Борис Лазић, Ница (Француска)

ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

У Ницу, у својеврсни, добровољни егзил, понео сам, из кућне библиотеке, само најнужније. Кад сам примио позив да се одазовем овој анкети, поглед ми је одмах пао на Сабрана дела Боре Станковића у издању београдске Просвете из 1974, насукана о зид...

Мирко Демић, Крагујевац

УЗОР И ПРЕТЕЧА

Још за Борина живота, када се његова стваралачка луча полако гасила од тешка живота и најезде силесије родољубаца и завидника, јављала се једна генерација писаца која је у њему видела књижевног узора и претечу. Реч је, наравно, о генерацији којој...