УЗОР И ПРЕТЕЧА

Мирко Демић, Крагујевац

Још за Борина живота, када се његова стваралачка луча полако гасила од тешка живота и најезде силесије родољубаца и завидника, јављала се једна генерација писаца која је у њему видела књижевног узора и претечу. Реч је, наравно, о генерацији којој су припадали Црњански и Андрић, чији је дар стари мајстор одмах препознао и који су му једини исказивали наклоност и дивљење. Понајвише му дугује управо Црњански, без чијег се благотворног утицаја не може замислити његова синтакса, магија зареза и поетичност. Потом, након извесног затишја, новог рата и пораћа, јављају се нове генерације писаца које, поред Момчила Настасијевића, Бору Станковића доживљавају као духовног оца и сабрата. Најпре је то био Миодраг Булатовић, а потом Видосав Стевановић и остали писци који су оклеветани као „црноталасовци“. И тако, у циклусима, смењују се интервали прећуткивања и позивања на Бору, време игнорисања и време апологије његовог мајсторства. Неко у први план ставља Божје људе, неко његове драме, неко романе, а неко, опет, његове болне записе Под окупацијом. Отуда не може да остари отац неколико генерација писаца, поготово не стари узор оних писаца који су у његовом дару и неснађености препознали сопствену списатељску и људску судбину. Они га чине темељом и живим кладенцем српске књижевности.

Анкета

Душка Врховац, Београд

НЕЈЕ ОСТАРЕЈА НИ Д'Н

Овако шеретски наслов, помало предновогодишње наштимован, може да повуче на оно може да буде, али не мора да значи. Код мене, међутим, сам помен имена Боре Станковића буди оне најдубље поре сећања на језик и време који, и када су већ под патином...

Жељко Поробија, Марушевац (Хрватска)

СТАНКОВИЋ СЕ НЕ МОЖЕ ИЗБАЦИТИ

Моје прве асоцијације на Станковића врло су особне и приватне. Мамино је подузеће (Београдска конфекција БЕКО) сваке године давало казалишне карте за Коштану и Нечисту крв. И обавезно смо ишли, то је била мамина улога у мом књижевном образовању....

Угљеша Шајтинац, Зрењанин

СВЕВРЕМЕН

Бору Станковића имамо да упамтимо по невероватној преданости грађењу карактера јунакиња његове прозе. По томе, он није само модеран за своје време, већ је свевремен. Моћ понирања у тајне душе и порекло људског разочарења одраз су његовог...

Ранко Рисојевић, Бањалука

САВРЕМЕНИК

У анкетама и интервјуима, својим одговорима писци углавном преобликују питања. Тако и ја, постављено питање о савремености Боре Станковића посматрам као класично, од времена Јана Кота и његовог дјела Шекспир наш савременик, да ли је и колико је,...

Небојша Озимић, Ниш

МИ СМО, НА ЖАЛОСТ, ИСТИ

Сви ми којима се друштвена и свака друга свест формирала кроз матрицу нашег лепог и мучног југа кроз дела Сремца и Станковића, вероватно смо прихватили склоност ка дерту и непрестаном присећању на ''оно наше што беше''. Толико су живи ликови из...

Игор Маројевић, Београд

ОСТАРЕО ЈОШ НА ПОЧЕТКУ

На питање ове анкете, мојој незнатности намеће се амбивалентан одговор. С једне стране, реч је о аутору који је у делима попут Нечисте крви односно Божјих људи антиципирао значај психоаналитичког, односно бабељевско писмо о комуни друштвено...

Ненад Марић, Врање

МИ СМО ЊЕГОВ ПАТЕНТ

У једној рецензији за моје стваралаштво упоредили су ме са Бором Станковићем. Било је мало претерано, али, признајем, ласкало ми је. Какав лик и дело! Незаборавно и незаобилазно! Опет, у једној преписци са писцем из Ниша, дошли смо до Боре....

Саша Стојановић, Лесковац

СВЕ ЈЕ ИСТО, САМО БОРЕ НЕМА

Парадоксално, али истинито: дело Боре Станковића све је млађе и млађе, Коштана и Нечиста крв све актуелније, велико Врање постаје7 Књижевни додатак све мање и мање, опасно се приближавајући броју житеља из Бориних дана! Међутим, није ова апсурдна...

Зоран Димић, Врање

СУДАР

Иако се нама можда чини да је другачије, сто година није много. Са становишта појединачног људског живота вероватно то јесте тако, али са становишта развоја књижевности једног народа, регије, континента, или боље, размеђа континената, то је тек...

Љиљана Пешикан -Љуштановић, Нови Сад

ДАНАС ВИШЕ ПРУЖА

Најкраћи, а верујем и најтачнији одговор био би – нимало. Напротив, детаљно истраживан, много вољен, али и порицан, он ми се данас чини подстицајним и отвореним за нова читања, било у кључу студија културе, било у кључу постколонијалне критике...

Борис Лазић, Ница (Француска)

ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

У Ницу, у својеврсни, добровољни егзил, понео сам, из кућне библиотеке, само најнужније. Кад сам примио позив да се одазовем овој анкети, поглед ми је одмах пао на Сабрана дела Боре Станковића у издању београдске Просвете из 1974, насукана о зид...

Ранко Павловић, Бањалука

МЛАЂИ ОД СЕБЕ

Изузму ли се Коштана и Мргуда, међу којима је више разлике него сличности, не знам шта друго у тематско-мотивском погледу снажније повезује Борисава Станковића и Петра Кочића, али код год помислим на једног од ових класика српске књижевности који...

Веселин Гатало, Мостар

ОД ТРАГА ВРЕМЕНА ДО ТРАГА У ВРЕМЕНУ

Процес старења великана обрнуто је пропорционалан величини и снази онога што је оставио иза себе. Тако можемо рећи да је Бора Станковић млађи него икад, било да се говори о језику, о квалитету писања или о Станковићевим писанијима – бесмртним...